Ei ei, dobro došli na moj novi blog! [ono samo da spomenem moj 8. po redu] *lol*. Bwah, i sad opet bez inspirejšn, ne znam kaj da napišem (?) Pffff xD ... njahh, mrzim to! Inače zovem se Magdalena, za vas sve sam 'Maga' - skraćeno. Imam 15 godina, živim u Zagrebu idem u gimnaziju u školu. Epiteti koje mi možete pridružiti su: vesela, radoznala, uvijek nasmiješena, zahebana, unikatna djevojčica. Zabava, smijanje, spavanje, surfanje po netu, emesen su - njena glavna osobnost. Teško je da će te nju vidjeti da ona uči, da je u depresiji, da plače i da je loše volje.
ZaLjUbLjEnA jE! I iskreno voli toga dečka. On ne zna da se ona za njega zanima. Nema mu hrabrosti prići i reći to. (valjda manjak mojeg samopouzdanja). Bavi se plesom - rock 'n roll & latino-američki *ohh yeahhh*. Obožava svoga peseka - Elma & ribicu - Goldie. Ima dosadnoga teletabisa doma - sestra Iwa, isss, davež od djeteta. *just killin' me*
Umm... kratko i jasno (zasada) o meni! Blog sam otvorila zbog toga kaj ga baš volim pisati, volim pisati o tome što sam radila u svome životu, ovo će biti moj mali dnevnik, pun - smijeha, mojega jadanja o dečkima, mojim prijateljima (ali onim pravima), doživljajima, pustolovinama ... and so on ....




Pa krenimo.
Subota. Tmurna. Počeo je još jedan običan dan. Nema škole *wiii* Napokon sam malo slobodna, slobodna da izađem s svojim prijateljima, i malo se zabavim. Ujutro sam se probudila ranije neg' obično, u pola osam. (pih, a subota je). Telefon me probudio! Zvala je teta, đizzz. Poludila sam. Ona si mislila kak' ću doći kod nje za vikend, dada, šprintam odmah xD. Ali na kraju su otišli moji starci i sister. Tnx God - sama sam domaaaa. *feeling free*. Napokon malo odaha od sviju. Već mi ih je pun krc., stalno mi starci nešto prigovaraju - o ponašanju, o mojim izlascima, školi ... o čemu sve NE! Lagano me jebu u zdrav mozak!! I ok, spremili se oni. Otišli su. Čula sam da su se vanjska vrata od stana zatvorila i ključanica se okrenula dva puta. I onda su još jednom zaključali sa sigurnosnim vratima, da ne bi netko slučajno upao, i mene napao. Hahahaha, živim s frikovima.



Finally. Dižem se ja, polagano. Otvaram prozor, i malo promatram koga ima u parku i na Jarunu. Prazno. Samo par ljudi trči po nasipu sa svojim predivnim njemačkim ovčarima i pekinezerima *šviiit*. Odem ja u kupaonu, svoje obavljam *lol*. Pa dok se ja obučem, pa moram na komp, pa frizura (vjerujte mi moja kosa, pfff ... mogu proći ere dok ja to ukrotim) ... i ok. Nema žive duše na msnu, svi freaky. Garant svi još hrču. Odem ja malo na TV, usput jedem ogroman sendvič *mljac* i pijem svoje čokoladno mlijeko, haha. Kasnije sam pola sendvica ostavila na tanjuru, a mlijeko slistila u roku minute. *smijeh* Maaaaaan, sad mi je dosadno. Gledala sam tv i samo živčano prebacivala programe. Onda sam odustala, zgasila sam ga. Jebote današnji program. Sama politika i crno bijeli filmovi. Jebote 2008-a je, nismo u '70-ima.




Zvrrrrrrrrn, mob zvoni. Trčim ja po stanu, tražim di' sranje zvoni, i napokon ga nađem, bio je u ladici u noćnome ormariću. Javim se. Aaaaaaa, weeeee, Saraaaa. Napokon. Jedva sam čekala više da nazove. Dog. se nas dvije da se odemo malo rolati po Jarunu, hehe. Đizzzz, garant ću se dobro s njome nasmijati. Došla je ona po mene u 9:15, čekala me ispred zgrade, i derala se - ''Magaaaaaaaaa, izlazi van sunac ti jebem'' (takva vam je Sara) *lol* - ono btw. probudila je cijeli stan, pa se neka baba derala na nju, isss, to je bilo za doživit', žena s vitlerima izašla van i njoj psuje sve živo i neživo. I onda je izašla žena, i počela se derati na babu, jel se ona dere na Saru. Whahahahaha. Zbilja..... Sirota Sara, ona je po svome običaju samo rikavala od smijeha na cesti, kasnije ih je pilila u inat prek' interfona. *bwahaha*. I sišla ja, dok sam role navukla na sebe, prošlo je podosta vremena.



I tak, krenule nas dve. Jedva sam čekala da si vidim Saru, hehe. Nisam već 2 mjeseca, a ona mi je best-frendica, zbilja prava frendica i u nju imam najviše povjerenja. Ahh, onda su počele naše priče iz svakidašnjega života, predobroooo smo se nasmijale, pričale smo puna 3 sata, bez prestanka. Onda sam se ja, zahvaljujući njoj - 'okupala' u Jarunu, hahahaha. Ne pitajte zašto. Ehh da, onda smo morale šprintati na rolama od nekih dečkiju. Ne znam kaj su htjeli, a nije ni bilo važno. Bitno je da smo ih nas dve izgađale kamenjem i ostacima forneta, hehehe. K tome najebale od smetlara. Pa opet šprintalee, pa išle skroooz do naše klupe, gdje smo se napokon posjele. Bolile su nas noge, od silnoga šprintanja. Je da, ko' da će ova sa mnom mirovati. Mora ona neš radit', otišla je pored jezera, jel je vidjela labuda, i onda se s njime zajebavala, čak je i pričala s njime. Hahahaha, vidite s kim se družim, uglavnom-labud je zbegao od nje. Htio je ostati normalan. Došlo je vrijeme rastanka. Dogovorile smo se danas, za sat vremena (16:00 h) da idemo opet van. S ostatkom društva. A tamo će biti i moja simpa. (hahaha Sara biti će i Luka, hahahaha, jadna ti u parku). Ideeem sada. Šteka mi neš' msn - OPET! *grrr*
Moram ga fixati.
Bye